Kompletna krvna slika: šta pokazuje nalaz

Krv sadrži tri glavne vrste ćelija: crvena krvna zrnca (eritrocite), koja prenose kiseonik, bela krvna zrnca (leukocite), koja učestvuju u odbrani organizma, i krvne pločice (trombocite), koje učestvuju u zgrušavanju krvi. Kompletna krvna slika meri broj ovih ćelija i neke njihove osobine.

Zato je to jedna od najčešćih analiza: daje opšti pregled koji lekaru pomaže da odluči da li su potrebne druge analize.

Krvna slika se najčešće radi:

• na redovnim i preventivnim kontrolama,
• pri praćenju terapije,
• pre planirane operacije ili zahvata, zajedno sa osnovnim biohemijskim analizama i testovima zgrušavanja krvi,
• pri planiranju trudnoće i tokom trudnoće,
• kada lekar želi da dopuni nalaz pregleda, na primer kod umora, temperature ili bledila.

Koje analize treba uraditi uz krvnu sliku i koliko često ih ponavljati, savetuje lekar. Ako imate uput, preporuku ili spisak analiza od svog lekara, ponesite ga u laboratoriju, da bi se uradilo tačno ono što je lekar tražio.

Na nalazu se uz broj eritrocita nalaze i:

• hemoglobin, belančevina u eritrocitima koja vezuje kiseonik,
• hematokrit, udeo eritrocita u krvi,
• prosečna veličina eritrocita (MCV) i količina hemoglobina u njima (MCH i MCHC),
• RDW, koji pokazuje koliko se eritrociti razlikuju po veličini.

Nizak hemoglobin može da ukazuje na malokrvnost (anemiju), ali uzroci su različiti. Zato lekar po potrebi traži i dodatne analize, na primer gvožđe i feritin, vitamin B12, folnu kiselinu ili retikulocite, mlade eritrocite. Sve ove analize nalaze se u cenovniku laboratorije Doma zdravlja Maja.

Broj leukocita lekaru daje opšti podatak o odbrani organizma. Povišen broj se često viđa kod infekcija i zapaljenja, ali može da se promeni i posle napora, uz neke lekove ili u trudnoći. Snižen broj ima drugačije uzroke, koje procenjuje lekar.

Leukocitarna formula pokazuje udeo pojedinih vrsta belih krvnih zrnaca: neutrofila, limfocita, monocita, eozinofila i bazofila. Kada je potrebno da se ćelije pogledaju pod mikroskopom, lekar traži periferni razmaz krvi, koji je posebna stavka u cenovniku.

Trombociti učestvuju u zaustavljanju krvarenja. Kompletna krvna slika pokazuje njihov broj, ali ne i to kako se krv zgrušava. Za to postoje posebni testovi zgrušavanja krvi, kao što su protrombinsko vreme (PT-INR) i APTT, koji se najčešće traže pre zahvata i pri praćenju terapije lekovima protiv zgrušavanja krvi.

Uz većinu rezultata stoji referentni interval, odnosno raspon vrednosti koji se očekuje kod većine zdravih osoba. Vrednost malo izvan intervala ne znači sama po sebi bolest, a vrednost unutar intervala ne isključuje uvek promenu.

Referentne vrednosti mogu da se razlikuju između laboratorija, pa je za praćenje promena korisno raditi analize u istoj laboratoriji. Nalaz tumači lekar, zajedno sa pregledom, tegobama i ranijim nalazima, pa ga ponesite na pregled kod lekara koji je analizu tražio.

Za samu krvnu sliku gladovanje najčešće nije potrebno. Ako se istog dana rade i druge analize, na primer šećer ili masnoće u krvi, dođite ujutru natašte, 8 do 12 sati posle poslednjeg obroka, a ujutru pijte samo vodu.

Sedimentacija i CRP nisu deo krvne slike, nego posebne analize, pa ih navedite ako ih je lekar tražio. U cenovniku je i stavka krvna slika sa elektrolitima, kao i posebna stavka za uzimanje uzorka krvi. Laboratorija Doma zdravlja Maja je u istoj zgradi kao ordinacije i Radiologija Maja, na Vizantijskom bulevaru 39 u Nišu.